Kreiranje Uspeha

Helen Fišer je po obrazovanju biološki antropolog. Bavi se proučavanjem razlika između polova i evolucije ljudskih emocija. Autor je knjiga o ljubavi, seksu i vezama, a poznata je kao stručnjak procesa iza romantične ljubavi.

TRANSKRIPT:

Moje kolege Art Aron, Lusi Braun i drugi i ja podrvgli smo 37 ludo zaljubljenih ljudi skeniranju magnetnom rezonancom. 17 su bili srećno zaljubljeni, 15 upravo ostavljeni, a upravo počinjemo i treći eksperiment: proučavanje ljudi koji tvrde da su još uvek zaljubljeni posle 10 do 25 godina braka. Dakle, to je ukratko o našem istraživanju.

U džunglama Gvatemale, u Tikalu, nalazi se jedan hram. Sagradio ga je najveći kralj Sunca, najvećeg grada države, najveće američke civilizacije, civilizacije Maja. Zvao se Kasa Kan Čavi. Bio je visok preko dva metra. Živeo je preko 80 godina i sahranjen je ispod ovog spomenika, 720. godine naše ere. Spisi Maja tvrde da je bio veoma zaljubljen u svoju ženu. U njenu čast je sagradio hram nasuprot svog. I svakog proleća i jeseni, tačno na ravnodnevicu sunce izlazi iza njegovog hrama i senkom njegovog hrama savršeno zaklanja njen. Kako Sunce popodne zalazi iza njenog hrama, tako se njegov hram nalazi tačno u senci njenog. Posle 1300 godina, ovo dvoje ljubavnika se i dalje dodiruju i ljube iz svojih grobnica.

Širom sveta ljudi vole. Pevaju za ljubav, plešu za ljubav, komponuju pesme i pišu priče o ljubavi. Pripovedaju mitove i legende o ljubavi. Žude za ljubavlju, žive za ljubav, ubijaju za ljubav i umiru za ljubav. Kao što je Volt Vitman jednom rekao, "Oh, rizikovao bih sve za tebe." Antropolozi su pronašli dokaze romantične ljubavi u 170 društava. Nikada nisu pronašli društvo u kom ona ne postoji.

Ali ljubav nije uvek srećno iskustvo. U jednom istraživanju, studenti su upitani mnogo pitanja o ljubavi, ali dva koja su mi ostala u pamćenju su "Da li vas je ikada ostavio neko koga ste mnogo voleli?" A drugo pitanje bilo je, "Da li ste nekada ostavili nekoga ko vas je mnogo voleo?" I skoro 95% muškaraca i žena potvrdno je odgovorilo na oba. Skoro niko iz ljubavi ne izvuče živu glavu.

Pre nego što počnem da vam pričam o mozgu, želim da vam pročitam, po mom mišljenju, najlepšu ljubavnu pesmu na svetu. Postoje i druge, naravno, koje su jednako dobre, ali mislim da ova ne može biti nadmašena. Anonimni Kvakutl Indijanac iz južne Aljaske ju je preneo jednom misionaru 1896. godine, i eto je. Nikada nisam imala priliku da je pročitam. "Vatra gori u mom telu od bola ljubavi prema tebi, bol hrli mojim telom sa vatrama moje ljubavi prema tebi. Bol, kao zreli čir moje ljubavi prema tebi, izgaran vatrom moje ljubavi prema tebi, sećam se šta si mi jednom rekla. Razmišljam o tvojoj ljubavi prema meni, cepa me tvoja ljubav prema meni. Bola je sve više, kuda ideš sa mojom ljubavlju? Rekli su mi otići ćeš odavde. Rekli su mi ostavićeš me ovde. Tuga je umrtvila moje telo. Pamti šta sam rekao, ljubavi moja. Zbogom, ljubavi moja, zbogom." Emili Dikinson je jednom napisala, "Rastanci su sav pakao koji treba da poznajemo." Koliko ljudi je patilo tokom miliona godina ljudskog razvoja? Koliko ljudi širom sveta u ovom trenutku pleše od ushićenja? Romantična ljubav je jedan od najmoćnijih osećaja na svetu.

Tako sam, pre nekoliko godina, odlučila da zavirim u mozak i proučavam ovo ludilo. Naša prva studija srećno zaljubljenih ljudi svuda je objavljivana, pa ću o njoj reći samo veoma malo. Pronašli smo aktivnost u sićušnom delu blizu baze mozga, koji se zove ventralni tegmentum. Pronašli smo aktivnost u nekim ćelijama koje se zovu A10. Ćelije koje proizvode dopamin, prirodni stimulans, i prenose ga u mnoge delove mozga. Ovaj deo, ventralni tegmentum, deo je sistema za nagrade. To je ispod našeg kognitivnog sistema razmišljanja. Ispod naših emocija. Deo je onoga što nazivamo primitivni mozak, koja je povezana sa željom, sa motivacijom, fokusiranjem i žudnjom. U stvari, ovaj deo u kom smo pronašli aktivnost takođe se aktivira kada osetite kokainski vrhunac.

Ali romantična ljubav je mnogo više od kokainskog vrhunca - dejstvo kokaina vas barem prođe. Romantična ljubav je opsesija. Obuzme vas. Izgubite osećaj sopstva. Ne prestajete da mislite na drugo ljudsko biće. Neko kampuje u vašoj glavi. Kao što je rekao japanski pesnik iz 8. veka, "Moja žudnja nikada se nije odmarala". Ljubav je divlja. A opsesija može postati gora kada vas odbiju.

Dakle, trenutno Lusi Braun, neurolog na našem projektu, i ja proučavamo podatke od ljudi koje smo skenirali neposredno pošto su ostavljeni. U stvari, bilo je veoma teško podvrći ove ljude skeniranju jer su bili u veoma lošem stanju. Uglavnom, pronašli smo aktivnost u tri dela mozga. Pronašli smo aktivnost bukvalno u istom delu mozga koji je povezan sa intenzivnom romantičnom ljubavlju. Kakva loša varijanta. Znate, kad vas neko šutne, jedina stvar koju želite je da zaboravite na to biće i nastavite sa svojim životom, ali ne, vi ih samo još jače volite. Kao što je rimski pesnik, Terens, jednom rekao, "Što se manje nadam, to strasnije volim". I zaista, sada znamo i zašto. 2000 godina kasnije, možemo ovo da objasnimo u mozgu. Sistem u mozgu zadužen za nagradu, za želju, motivaciju, žudnju, pažnju, postaje aktivniji kada ne možete dobiti ono što želite. U ovom slučaju, najbolja nagrada bio bi odgovarajući partner.

Našli smo aktivnost i u drugim delovima mozga - u delu povezanom sa proračunavanjem dobitaka i gubitaka. Znate, ležite tamo, gledate sliku, nalazite se u toj mašini i proračunavate šta je pošlo naopako, znate. Kako, šta sam izgubio? Lusi i ja imamo jednu šalu u vezi s ovim. Iz jedne predstave Dejvida Memeta, u kojoj dvoje umetnika prevaranata i žena hoće da nasamari muškarca, a on je pogleda i kaže "O, ti si loš konj, neću se kladiti na tebe." I zaista, ovaj deo mozga, srž nukleus akumbensa, postaje aktivan kada procenjujete dobitke i gubitke. To je takođe deo koji se aktivira kada želite da preuzmete ogromne rizike radi velikih dobitaka i velikih gubitaka.

Na kraju, pronašli smo aktivnost u delu mozga koji je zadužen za duboku vezanost za drugog pojedinca. Nije ni čudo što ljudi širom sveta pate i što imamo tako mnogo zločina iz strasti. Kada ste odbijeni na ljubavnom planu, ne samo da ste potpuno ophrvani osećanjima romantične ljubavi, nego osećate duboku vezanost za tu osobu. Štaviše, deo mozga za nagrade radi i osećate intenzivnu energiju, usredsređenost snažnu motivaciju i želju da sve rizikujete kako biste osvojili najveću nagradu u životu.

Dakle, šta sam naučila iz ovog eksperimenta, a što bih volela da podelim sa svetom? Kao prvo, počela sam da mislim da je romantična ljubav osnovni pokretač razmnožavanja. Ne seksualni poriv - seksualni poriv vas tera da tražite raznovrsne partnere. Romantična ljubav omogućava da fokusirate svoju partnersku energiju samo na jednog, da čuvate tu svoju energiju i počnete proces razmnožavanja sa ovom jednom individuom. Mislim da, od sve poezije koju sam o romantičnoj ljubavi čitala, ono što je Platon rekao pre više od 2000 godina, na najbolji način objašnjava sve. Rekao je, "Bog ljubavi živi u stanju potrebe. To je potreba. To je nagon. To je homeostatski disbalans. Kao glad i žeđ, skoro ga je nemoguće ugasiti." Takođe sam počela da verujem da je romantična ljubav zavisnost: savršeno divna zavisnost kad ide kako treba, savršeno užasna zavisnot kada ne ide dobro.

I zaista, ima sve karakteristike zavisnosti. Fokusirate se na osobu, opsesivno o njoj razmišljate, žudite za njom, iskrivljujete stvarnost, voljni ste da mnogo rizikujete da biste je osvojili. Ima i tri osnovne karakteristike zavisnosti. Toleranciju - imate potrebu da je viđate sve više i više i više - povlačenje i na kraju, recidiv. Imam prijateljicu koja upravo preboleva užasnu vezu i prošlo je oko 8 meseci, počinje da se oseća bolje. Jednog dana se vozila kolima i odjednom je čula na radiju pesmu koja ju je podsetila na tog čoveka. I ne samo da se intenzivna žudnja vratila, nego je morala da zaustavi auto pored puta i da plače. Volela bih da medicinska zajednica i pravna i čak i obrazovna zajednica vide i da razumeju da je zaista romantična ljubav jedna od najadiktivnijih supstanci na Zemlji.

Želim takođe da kažem svetu da životinje vole. Ne postoji životinja na planeti koja će se pari s bilo čim što naiđe. Previše star, previše mlad, previše otrcan, previše glup i ništa od toga. Osim ako ste zatvoreni u laboratorijskom kavezu - i ako provodite čitav život u kutiji, nećete biti toliko izbirljivi oko toga s kim imate seks - ali proučavala sam stotine vrsta i svuda u divljini, životinje imaju svoje miljenike. U stvari, etolozi ovo i znaju. Postoji preko osam reči za ono što označavaju kao životinjsku preferenciju: selektivna preokupacija, izbor partnera, izbor ženke, seksualni izbor. I postoje tri akademska rada u kojima se bave ovom privlačnošću, koja možda traje samo sekund, ali je sigurna privlačnost u koju su uključeni ili sistem za nagradu ili njegove hemijske supstance. U stvari, mislim da životinjska privlačnost može biti trenutna - možete videti da slon u trenutku prilazi drugom slonu. Mislim da je ovo poreklo onoga što mi zovemo "ljubav na prvi pogled".

Ljudi me često pitaju da li mi ono što znam o ljubavi kvari doživljaj. Ja jednostavno kažem, ne tako lako. Možete poznavati svaki pojedini sastojak čokoladne torte, a onda kada sednete i jedete je i dalje možete osećati uživanje. I naravno da pravim sve iste greške koje i svi ostali prave, ali ovo je produbilo moje razumevanje i saosećajnost prema svom ljudskom životu. U stvari, ponekad se u Njujorku uhvatim kako gledam u dečija kolica i sažaljevam dete i nekad mi je pomalo žao pileta na mojoj trpezi, kada pomislim kako je ovaj moždani sistem intenzivan. Naš poslednji eksperiment je započeo moj kolega Art Aron, podvrgao je magnetnoj rezonanci ljude koji tvrde da su još uvek zaljubljeni, a nalaze se u dugim vezama. Do sada smo snimili petoro i zaista smo pronašli potpuno istu stvar. Ne lažu. Delovi mozga koji su povezani sa intenzivnom romantičnom ljubavlju i dalje se aktiviraju, posle 25 godina.

Postoji još mnogo pitanja na koja treba odgovoriti i koja treba postaviti, o romantičnoj ljubavi. Pitanje na kome ja trenutno radim a samo ću ga kratko spomenuti i onda završiti, je zašto se zaljubljujemo u nekog, a ne u nekog drugog? Nikada ne bih pomislila da mislim o ovome, ali sajt za pronalaženje partnera, "Match.com", pre tri godine mi je postavio to pitanje. I rekla sam da ne znam. Znam šta se dešava u mozgu kada se zaljubite, ali ne znam zašto se zaljubljujete u nekog a ne u nekog drugog. Tako da sam poslednje tri godine posvetila tome. Ima mnogo razloga zašto se zaljubljujete u jednu a ne u neku drugu osobu, to će vam psiholozi reći. Imamo tendenciju da se zaljubimo u nekog ko je istog socioekonomskog porekla, jednakog nivoa inteligencije, jednakog nivoa fizičke privlačnosti, istih religioznih uverenja. Vaše detinjstvo igra ulogu ali niko ne zna kako. I to je sve, sve što znaju. Nikada nisu otkrili način na koji se dve ličnosti uklapaju da bi ostvarile dobru vezu.

Tako mi je palo na pamet da nas možda naša biologija vuče ka nekim ljudima, a ne nekim drugim. I sastavila sam upitnik da vidim u kom stepenu izražavate dopamin, serotonin, estrogen i testosteron. Mislim da smo razvili četiri veoma široka tipa ličnosti povezana sa nivoom ove četiri hemikalije u mozgu. Na sajtu za pronalaženje partnera koji sam napravila, "Chemistry.com", prvo vas pitam seriju pitanja da vidim do kog stepena izražavate ove supstance, i posmatram ko koga bira za ljubav. U Americi je 3.7 miliona ljudi popunilo upitnik, oko 600.000 ljudi ga je popunilo u 33 druge zemlje. Trenutno skupljam podatke i u nekom momentu - uvek će biti magije u ljubavi ali mislim da ću biti bliža razumevanju zašto, kada uđete u prostoriju gde su svi istog porekla kao vi, istog nivoa opšte inteligencije, istog nivoa privlačnosti, ali ne privlače vas svi. Mislim da tu učestvuje biologija. Mislim da ćemo u narednih nekoliko godina razumeti sve vrste moždanih mehanizama koji nas vuku jednoj, a ne nekoj drugoj osobi.

Završiću sa ovim. Ovo su moji stariji ljudi. Fokner je jednom rekao, "Prošlost nije mrtva, nije čak ni prošlost." Zaista nosimo mnogo prtljaga naše prošlosti u svom mozgu. Postoji jedna stvar koja me tera da težim razumevanju ljudske prirode, a ovo me podseća na to. Ovo su dve žene. Žene dobijaju intimnost drugačije od muškaraca. One je dobijaju iz razgovora licem u lice. Okrećemo se jedne ka drugima gledamo se u oči i razgovaramo. To je za žene intimnost. Mislim da to potiče od držanja bebe ispred lica milionima godina, ubeđivanja, grdnje, obrazovanja rečima. Muškarci intimnost dobijaju postrance. Čim jedan momak digne pogled, drugi skreće pogled. Mislim da to potiče od stajanja u grmlju milionima godina, od gledanja napred u pokušaju da se pogodi bivo kamenom u glavu. Muškarci su se milionima godina suočavali sa neprijateljem, ali su sa prijateljima sedeli jedan pored drugog. Moja poslednja tvrdnja je: ljubav je u nama. Duboko je usađena u mozgu. Izazov je da razumemo jedni druge. Hvala vam. 

Prevod: Ivana Korom
Pregled: Sandra Gojic
 
Preuzeto sa TED.com

Posted in Inspiracija & Motivacija  

Nadamo se da ste uživali u ovom tekstu i da vas je inspirisao :)

Preuzmite naš besplatni e-book i počnite punom parom da radite na sebi iz topline svoga doma. Ili dođite na naš trening Manifesting.



Komentari

Pročitaj i ovo

Neva Rajković

Copyright 2010-2018  - All rights reserved