Kreiranje Uspeha, 13. mart 2014.

Ona živi u Njujorku gde radi kao pevačica, kompozitor i profesor džeza. I sve to je postigla radom, trudom i praćenjem svog sna. Upoznajte Sofiju Knežević.

Sofija Knežević 3

Često me u medijima pitaju da ispričam svoju magičnu priču o uspehu. Međutim, pitanja su uvek ograničena na jednu stvar – moj život u Njujorku – što u suštini i nema puno veze s tim kako sam stigla do svega što radim i gde jesam.

Veliki snovi

Sofija Knežević2

Ja potičem iz umetničke porodice. Oba roditelja su slikari i profesori na Univerzitetu likovnih umetnosti u Beogradu. Rastući u tom raskošu intelekta i umetnosti, vaspitana sam da imam velike snove i da radim puno da ih ostvarim. Toga nikad nije nedostajalo, pa i dan danas sanjam i ne želim da to ikada prestane. Kada snovi prestanu tada i duša umire.

Sve je krenulo na vrlo neobičan način. Kao mala devojčica sam jako volela da slušam muziku, i džez, naravno, i već sa tri godine izrazila sam želju da budem muzičar i modni kreator. Na testu za osnovnu školu psiholog je rekao da je preda mnom velika budućnost, i da je sasvim moguće da ću biti veliki pisac. U prvom razredu osnovne škole u školskom dvorištu mama je, dok je čekala da me pokupi, upoznala profesorku klavira od koje je sve krenulo.

Nakon toga sam upisala muzičku školu i počela da sanjam da ću biti kompozitor, dirigent i klasični pijanista. Zatim je krenuo upis u srednju školu, i ja sam završila kao prva na listi za klasični klavir, godinu dana nakon toga sam upisala džez pevanje u drugoj srednjoj muzičkoj školi. Bez obzira na to što su ovo zapravo najbitniji detalji, pre nego što nastavim dalje, jako je bitno da napomenem da su momenti pre svega toga zapravo bili odlučujući. Ovakve „slučajnosti“ će se dalje pojavljivati u još većoj razmeri. Posle srednjih škola usledio je fakultet, gde sam imala sreću da budem prva na listi još jednom, a nakon toga Njujork.

 

Nikada ne odustati od snova

Sofija Knežević

Ključni momenti koji određuju naš karakter i, naravno, kraj ili nastavak naše priče jesu dani, meseci i godine koje vode toj jednoj prilici. Danas, gledajući na sve šta sam prošla, mogu lično da posvedočim da je najbolje, bar u mom slučaju – nikad ne odustajati.

Naime, ja sam upisala srednju školu godinu dana pre svoje generacije. Nekoliko meseci pred prijemni, moja profesorka klavira je morala da otputuje, pa je na meni bilo da odlučim da li ću da sačekam godinu dana i da upišem sa svojim vršnjacima ili ću da vežbam i probam sama. Naravno, izbor je bio ovaj drugi. Zatim je na meni bilo da završim osmi razred u roku od mesec dana kako bih mogla da se upišem i krenem da pohađam srednju školu. To je bilo izuzetno stresno jer je odgođeni upis bio nedelju dana pre mog dobijanja diplome za osnovnu školu, ali se i to sjajno završilo.

Sledeći ključni momenat je jedna od najinteresantnijih priča – upis na džez odsek. Moram da spomenem i ovaj detalj: jedini razlog zbog kog sam se u tom momentu prijavila za prijemni bio je zapravo taj što je moja najbolja drugarica bila zaljubljena u saksofonistu sa džez odseka (ja neću pominjati njihova imena kako bih sačuvala njihovu privatnost). U svakom slučaju, ona nije htela da ide sama, a ja sam ionako volela džez. Prijemni je bio zakazan za 7. jun, ali sam 26. maja uveče, kad sam sišla do škole da vidim detalje, saznala da je prijemni pomeren za 27. maj, to jest, sutradan u 10 sati ujutru. Moja drugarica je odustala od pojavljivanja na prijemnom, a ja sam posle kratkog razgovora s bratom odlučila da odem, i položila.

Skoro identična stvar se desila i sa upisom na fakultet, s tim što su mi nedelju dana pred odlazak u Grac javili da ipak ne mogu da se upišem jer sam tek napunila 17 godina. I poslednji ključni momenat do sada desio se pred odlazak u Njujork – borba za vizu, školu i posao.

Njujork

S vremenom snovi rastu, pa je, od srednje muzičke, preko Graca i Londona, turneja i koncerata, došao na red i neverovatni Njujork. Borba za umetničku vizu je trajala više od 8 meseci i 4 advokata, da bi se na kraju sve dobro završilo.
S obzirom da sam dolazila iz Srbije koja nema nikakve stipendije za muzičare koji ne sviraju klasiku, ja nisam uspela da platim svoje master studije ni na jednom od 5 fakulteta gde sam položila prijemni. I bez obzira na udeo stipendije koju su škole davale, meni kao nekome iz umetničke porodice sa petoro dece nikako nije bilo moguće da platim ostatak. Zanimljivo je da su me na jednom od fakulteta koje nisam uspela da platim godinu dana nakon toga pitali da predajem kao vanredni profesor.

Know what you want and go for it

Sve dok postoje snovi i neostvareni ciljevi, nije kraj. Može da bude naporno, a nekad se osetiš usamljeno i tužno. Desiće se i da nemamo sve sto želimo u momentu. Jako je bitno biti zahvalan i osvrnuti se na svoje uspehe jer je bez rada nemoguće ostvariti išta vredno ostajanja u istoriji, bila to sopstvena istorija, nacionalna, umetnička, svetska ili već neka druga. Istrajnost, rad i sloboda osećanja jako su bitni elementi za duševni opstanak i kvalitet ljubavi prema životu i onome što radimo i čime se bavimo. Ja sam trenutno u Njujorku, predajem na dva koledža, muzički sam direktor jednog pozorišta na Menhetnu, predstavljam američki Vog u oblasti muzike, dobitnica sam nagrade Betty Carter Jazz Ahead i Tesline nagrade za dostignuća u muzici. Takođe sam ambasador Amazon Aid Fondacije i još nekoliko humanitarnih organizacija. Ne bih dalje dužila o dostignućima, to je nekako uvek pomalo neprijatan deo. Sada planiram da stvorim uslove da snimim svoj džez album, i verujem da će se to ostvariti u skoroj budućnosti.

Ne dopustite da vašim snovima istekne rok trajanja.

Intervju vodila: Jovana Miljanović

Posted in Priče uspešnih  

Nadamo se da ste uživali u ovom tekstu i da vas je inspirisao :)

Preuzmite naš besplatni e-book i počnite punom parom da radite na sebi iz topline svoga doma. Ako negde zaškripi, dođite na naš gratis trening Kreiranje uspeha ili na Manifesting.



Komentari

Pročitaj i ovo

Neva Rajković

Copyright 2010-2017  - All rights reserved