Ako ne stvoriš sam šansu za sebe - niko drugi neće!

Kreiranje Uspeha, 1. juni 2015.

Primeri uspešnih ljudi iz celog sveta pokazuju da je najbolji pokretač u poslu strast. Međutim, nije dovoljno samo okrenuti se onome čime bismo se bavili da ne moramo da radimo. Potrebno je dosta rada i truda, a Svetlana Mojić je najbolji primer za to.

Svetlana je jedina žena iz Srbije koja se bavi prilično prestižnim poslom – dizajniranjem jahti. Sa svojom kompanijom Salt & Water osvojila je značajne nagrade na svetskom nivou.

Studirala si arhitekturu u Novom Sadu i dizajn jahti u Italiji. Imaš dva zvanja mastera. Kada tačno je došlo do trenutka da si odlučila da se upustiš u preduzetničke vode, umesto da tražiš „siguran posao“?

-      Nisam planirala da otvorim firmu, do toga je došlo spontano. Volim kada radim ono što volim i nekako je posao uvek nalazio mene, te sam bila zaposlena za stalno još pre nego što sam završila fakultet u roku, ne zato što mi je trebao posao već zato što sam bila nestrpljiva da počnem da radim ono što me inspiriše. Na specijalističkim studijama u Italiji već sam uveliko sarađivala sa različitim klijentima, a kad sam došla na dva meseca u Novi Sad već je bilo dovoljno poslova i ponuda da otvorim svoju firmu i sarađujem sa drugim studijima. U početku je to podrazumevalo mnogo putovanja i zanimljivih projekata na kojima sam sarađivala. Zatim je stizalo sve više i više posla, i eto, sada nas je troje stalno zaposlenih u firmi i imam nekoliko spoljnih saradnika.

Jedrenje je tvoja velika ljubav, provela si deceniju u jedriličarskoj reprezentaciji srbije.

Da li si ranije zamišljala kako upravo ti radiš dizajn za brodove i jahte? Kada si se odlučila da se time baviš i odbranila diplomski rad, kakve su bile reakcije okoline? Ohrabrujuće ili obeshrabrujuće u smislu da je to što želiš nemoguće, da su ti potrebne jake veze, da je bolje da „postaneš realna“ i slično?

-      Diplomirala sam pre krize, tako da situacija jeste bila bolja nego koju godinu kasnije. Ipak, i tada je većina ljudi smatrala da je to sve jedan veliki lep san koji mi ništa dobrog neće doneti. Ja se lično nikad nisam bavila time koliko je to procentualno moguće da se desi a koliko ne, već sam energiju usmerila u traganju za šansama i korišćenju svake prilike koja se ukaže, a koja me može dovesti do željenog cilja.

Da li je strast za poslom kojim se baviš preduslov da bi se postao uspešan?

-      Verujem da jeste. Ipak, to nije dovoljno. Potrebno je i mnogo upornosti, truda, rada i vere u sebe. Pored toga, meni je jako pomogla i podrška porodice.

Osvojila si mnoge prestižne nagrade i još uvek ih osvajaš. Za dizajn Boinga 787 VIP si osvojila svetsku nagradu „International Yacht & Aviation Awards 2014“. Pobedila si čak i Lufthanzu koja je bila u konkurenciji. Ove godine si osvojila „Milleniu Yacht Design Award“ za ploveći hotel. Za prestižnu modnu kuću Luna radiš upravnu zgradu. Kako si uspela da dođeš do vrha? Da li si verovala da je tako nešto moguće, ili si jednostavno znala da će ti se do „desiti“?

-      Meni je najbitnije da dam svoj maksimum na projektu na kojem radim. Ne postoje tu nikakve kalkulacije šta uraditi zarad pozicioniranja. Verujem da su za značajan deo postignutog zaslužni moji klijenti koji su verovali u mene od početka i bili spremni da mi pruže šanse. Konceptualni deo projekta, traženje odgovora na zahteve klijenata i pakovanje istog u smišljenu celinu je najzahtevniji deo posla i u stanju sam da uveliko premašim dogovoreni broj radnih sati kako bih stvorila rešenje sa kojim smo zadovoljni i klijent i ja. Verujem da se to posle vidi u projektu, da je to ono što ih razdvaja od mnoštva drugih i da moji klijenti to umeju da cene.

Mnogi bi mogli da kažu: „Lako je njoj kad...“ Da li možeš da završiš ovu rečenicu i da je eventualno pobiješ?

-      Trudim se da takve rečenice samo prođu pored mene, da im ne dopustim ni da me okrznu. U našoj sredini mnogima su izgovori i opravdanja postali sastavni deo života, valjda im je tako lakše. Umetnost je izbeći takve ljude i okružiti se prijateljima i kolegama koji gaje pozitivnu energiju i misle pozitivno. Sa druge strane, povremeno sam prijatno iznenađena kad vidim da postoji puno ljudi koji će vas rado podržati i radovati se sa vama iako nemaju nikakve direktne koristi od toga, jednostavno im je drago da neko u njihovom komšiluku radi ono što voli.

Sa kojim teškoćama, preprekama i ličnim faktorima (nesigurnost, strah, nedostatak motivacije i slično) si se susretala na svom putu prateći svoj san, željna uspeha i dokazivanja? To jest, koje lekcije neminovno moraju da se savladaju?

-      Verujem da je uspeh na poslu pre svega zasnovan na malim uspesima običnih dana i rešavanju svakodnevnih problema. Lako je biti dobro raspoložen kada se osvoji nagrada ili bude objavljen naš projekat u nekom magazinu. Prava umetnost je zadržati motivaciju i volju i onih dana kada izgleda da se stvari ne miču odande gde su i ne nazire se kraj radnog dana, a takvi se dani svima ponekad dese. I da, najbitnije je njih pregurati i ostati motivisan.

Da li ti se nekada dogodi da se obeshrabriš i posumnjaš u sebe i to što radiš? Šta radiš u takvim situacijama? Da li se usuđuješ da tražiš pomoć? Od koga? Ko ti je najveća podrška? Šta (ili ko) te inspiriše i daje ti vetar u jedra?

-      Verujem da svako treba da ima svog mentora, jer su meni moje dve mentorke jako puno pomogle kako svojim primerima, tako i nesebičnom podrškom u rešavanju mojih, verovatno za njih trivijalnih, problema sa kojima sam se susretala u prethodne tri i po godine koliko ima od kad sam otvorila svoju firmu. Bitno je kretati se među ljudima koji se bave istom vrstom posla i ustanoviti da tvoji problemi nisu jedinstveni i da su se i mnogi drugi susretali sa njima i uspešno ih rešili. Tada je odmah mnogo lakše. Bitno je imati dobar tim uz sebe i naravno, podršku porodice.

Šta bi rekla onima koji misle da je zbog situacije u zemlji nemoguće bilo šta uraditi? Šta bi posavetovala one koji imaju „lude snove“? A one koji su odustali od svojih snova?

-      Živela sam u inostranstvu i žao mi je što mnogi mladi ovde veruju da će ih tamo negde presrećni dočekati i jedva čekati da im daju odličan posao i platu. Ako ne stvoriš sam šansu za sebe, niko drugi neće.

Šta je po tebi najvažnije da bi čovek postao uspešan? Kako definišeš uspeh, i kada se tačno može reći da je neko uspeo?

-      Uspešan je onaj koji ume da uživa u stvarima koje mu život pruža. Nekad su to velike stvari, ali su često male svakodnevne sitnice. Uspešan je onaj ko je zadovoljan sobom na različitim životnim poljima i ko je uspeo da se pomiri sa svojim nesavršenostima ali je dovoljno hrabar i da radi na njima.

Hvala Svetlana!