Kako da tražite i nađete posao

Sonja Martić, 26. mart 2013.

Rekoše mnogi, a mi ćemo se sa njima složiti – i traženje posla je posao. Ukoliko veruješ da su oglasi i sajmovi zapošljavanja fiktivni i da je nemoguće naći posao bez „veze“, prestani sa čitanjem ovog teksta i nastavi da gubiš vreme kao do sada, žaleći se i kriveći kosmos za nepravdu. U suprotnom, da se vratimo na temu...

Prvi korak je definisanje željenih oblasti. Recimo da želiš da radiš u medijima. Šta to sve podrazumeva? Novine, web portale, televiziju, radio... pritom tvrdiš za sebe (kao i većina mladih i ambicioznih ljudi) da si komunikativan, organizovan, kreativan, sposoban za timski rad sa dozom liderstva u sebi. Dodajmo onda tome PR i marketinške agencije (jer i te oblasti podrazumevaju medije).

Kako si definisao oblasti i ono što bi mogao da radiš u njima, kreni sa stvaranjem te slike, jer ne možeš da nađeš ono za šta ne znaš kako izgleda. Kako izgleda tvoj radni dan? Kancelarija? Kakve su tvoje kolege? Kolika su ti primanja? Koje su ti obaveze? Šta te posebno raduje u poslu? Vizualizuj svoj željeni posao. Kao što si stvorio predrasudu da je vrlo teško ili nemoguće naći ga, onda tako obrni ovo verovanje. Stvori u glavi sliku da je ne samo moguće, već da si uspeo u tome. I primeti kako se osećaš.

Primer:

 

Ok, stvorio si sliku. Međutim, kao što atletsku figuru nećeš steći samo zamišljanjem sebe u željenim dimenzijama i proporcijama, već tome mora prethoditi određeni trud, isto važi i za dobijanje željenog posla.

Korak dva: akcija!

Prvi i logični potez u ovom koraku  je slanje biografije i motivacionog pisma na aktuelne konkurse. Naravno, ne treba naglašavati da pažljivo čitaš u oglasu šta se očekuje od traženog kandidata, i da na osnovu toga prilagođavaš svoju biografiju i generalije, upotrebljavajući istu terminologiju koja se koristi u oglasu.

Neće te mnogi pozvati, vrlo verovatno niko. Međutim, ovo je važan deo procesa, da bi uvideo dve stvari: ili je oglas zaista fiktivan, ili je konkurisalo mnogo boljih od tebe, ili brate, tvoj CV nije zanimljiv a motivaciono pismo demotiviše čitaoca. Kucaj u pretraživačima „zanimljive biografije“, „kreativni CV-evi“, „originalni načini za apliciranje za posao“ (naravno, na engleskom), i videćeš šta je sve ljudima padalo na pamet (mnogi su i uspeli). Pronađi besplatne online programe za kreiranje biografije, napravi moderan i dinamičan CV, i izdvoji se iz bezlične crno-bele gomile.

Posebno obrati pažnju na motivaciono pismo, jer ono može da ima presudniju ulogu nego cela tvoja biografija, slična stotinama drugih: Završio sam tu i tu školu sa tim i tim uspehom, dobar sam, vredan, pametan, govorim jezike, služim se računarom, imam iskustvo, dajte mi posao. Zašto baš tebi? Ljudi ne kupuju ono što radiš, već ono zbog čega to radiš,  a konkurisanje na posao nije ništa drugo do prodaja. Motivaciono pismo je ono što te izdvaja  iz mase. Napiši u njemu kratko i jasno zašto radiš to što radiš. Svi znaju šta rade, a većina zna i kako radi to što radi. Međutim vrlo mali broj ljudi zna i zašto. (Ne, nije zbog novca. Novac je samo rezultat rada, ali ne i sam sebi svrha.)

Dakle, odredi to „zašto“ i njime počni: šta je tvoja  svrha? Šta je tvoj cilj? Šta je ono u šta veruješ? Šta te pokreće, zbog čega ustaješ ujutro iz kreveta, i zašto bi to bilo koga bilo briga. Potom dodaj kako to radiš i na kraju šta. Ako ovako složiš priču, ona će direktno da utiče na limbički mozak čitaoca, koji je odgovoran za naša osećanja kao što su poverenje i lojalnost i koji (intuitivno) donosi odluke. Tako je velika šansa da će onaj koji čita tvoje motivaciono pismo već početi da navija za tebe pre nego što pročita tvoj CV. (Ako hoćeš možeš da pogledaš video koji objašnjava celu priču, pošto pročitaš ovaj tekst.) A, da. Bilo bi dobro da na kraju dodaš i zašto želiš da radiš baš u toj firmi.

Ni ovo ne garantuje da će te neko pozvati. Idemo dalje, u avanturu zvanu „od vrata do vrata“.

Napravi spisak redakcija, medijskih kuća, televizija, radio stanica, PR i marketinških agencija, i šalji im svoj CV. Bukvalno sa stavom „dobar dan, ja sam taj i taj, ako vam treba neko mog kalibra budite slobodni te me kontaktirajte“, i ne, ovo nije napadno. Bilo bi idealno da na mestima gde si aplicirao poznaješ nekog zaposlenog, te nanjušiš kakva je situacija, i da li im je potreban neko novi i kome da se obratiš. No, ni to nije neophodno.  Uzmeš lepo telefon, pozoveš ljude i kažeš „dobar dan, ja sam taj i taj, poslao sam vam svoju biografiju iako niste raspisali konkurs, a koliko taj moj potez nije bezrazložan, uveriću vas na sastanku“. Dobro, ne moraš baš tako, ali shvataš poentu. ;)

I dalje ništa? Verovatno se tako Kolumbo osećao kad je krenuo za Indiju pa mu se put odužio.

Šta sad, osim preduzeti korak 3, a to je manevar!

Upitaj svoje uposlene prijatelje kako su dobili posao. Nismo vršili istraživanje, ali odokativna procena je sledeća: 20% preko konkursa, 10 preko veze, i 70 preko poznanika od kojih su čuli za oglas. Pa otkud tebi ti poznanici, pitaš se sad? Stvori ih!
Definisao si željene oblasti, pikirao određene firme. Kreni da bušiš kako bi došao do ljudi koji rade tamo. Uvek „neko tvoj zna nekog tamo“, potraži ih na Facebooku i Linkedinu, prati šta rade (mnogi od njih šeruju atraktivne i aktuelne oglase), i na kraju krajeva, obrati im se, „dobar dan, ja sam taj i taj, kontaktirao sam Vas jer pratim šta radite, zamolio bih za par profesionalnih saveta“... ovo sa savetima uvek pali. Naime, ako kažeš „aj mi nađi posao“, delovaćeš prilično drsko i neučtivo, što znaš i sam. Međutim, ako zatražiš neki logičan savet, upitana osoba će se osetiti vrlo polaskano i bitno. Takođe, razglasi bukvalno svima koje poznaješ šta tražiš i pitaj ih da li poznaju nekoga ko bi mogao da ti pomogne da dođeš do informacije o određenoj firmi. Nije potrebno da praviš selekciju jer nikad ne znaš ko koga može da poznaje. Možda tvoja komšinica apotekarka igra salsu sa tipom koji drži marketinšku agenciju ili je urednik nekog tebi bitnog magazina.
Dalje, ne zaboravi da se krećeš, ne po lokalnim kafićima, već po svim mestima i događajima gde se možeš povezati sa osobama koje ti mogu pomoći.

I dalje ništa? Ok, onda nađi privremeno rešenje, što je četvrti korak i pauza pred ciljem. Trudio si se u traženju, raspitivao, pokušavao, i ne pomišljaj da te izostanak rezultata obeshrabri: najpre će biti da to još nije to.
Za početak, nađi bilo kakav miran posao koji donosi prihvatljivu zaradu, čisto da se ne osećaš beskorisno (zaboravi na konobarisanje, jer ono odvlači od fokusa). Paralelno sa poslićem, usavršavaj se u oblastima koje te zanimaju (konferencije, seminari, radionice, učenje preko neta), nastavi da se povezuješ sa ljudima, raspituj se o aktuelnim oglasima, konkuriši, volontiraj po projektima... sve, samo da ne izađeš iz tokova i ne odustaneš od cilja. Često se posao lakše dobija sa drugog posla. Vrlo verovatno, to jest gotovo sigurno, ćeš dobijati prilike koje te ne inspirišu. Prihvati ih ako su korisne! Kad ti život da limun, a ne jagodu, a ti od njega napravi limunadu. To nije promašaj, niti odstupanje, već samo put i učenje lekcija do tvog cilja. Pogledaj šta je Stiv Džobs sve radio i kako su se njegove kockice na kraju složile.

Vidiš, verovatno si sam shvatio da se ništa u životu ne podrazumeva, niti je dovoljno „pokušao sam“. Da li je realna situacija da momak priđe devojci u gradu, pita je „'oš da pođemo“, a ona pristane? Tako ni jedan klik na „send mail“ ne garantuje da ćeš dobiti posao.
Do njega će te dovesti jasna slika onoga što hoćeš, fokus i ciljana akcija.

P.S.

Nijednog, ali nijednog trenutka ne pomišljaj da nisi dovoljno dobar, kvalifikovan, i na kraju krajeva spreman za posao koji si nameračio. Čak i veterani, kad dođu na novi posao, kreću i uče od početka. Čak i ta osoba kod koje ćeš doći na razgovor, iako sedi u nadređenoj stolici, ima svoje brige, probleme i nesigurnosti. Drži svoju sliku u glavi živom, ispravi leđa, nabaci odlučan osmeh, hrabro zakorači i reci: „Dobar dan, ja sam taj“.

Napisale: Sonja Martić & Neva Rajković