Miloš Pistolić

Ovo je drugi deo teksta o pisanju iz tri nastavka. Prvi deo pročitajte ovde.

U toku pisanja teksta nije povređena nijedna životinja, niti tetka.

Pišeš redovno, već si se uhodao, ali ti izmiče veća celina. Sada kada si naučio da „proizvodiš“ stranice, možeš da se osloniš na svoje vežbe od pet minuta. Da se podsetimo – svaki period od pet minuta predstavlja vreme za koje pišeš na osnovu tri pojma; tri pojma se koriste na sledeći način: prvim pojmom se započinje pasus, drugi pojam se koristi u drugoj rečenici, a treći pojam pre isteka pet minuta. U proseku se za pet minuta može napisati oko 160 reči, što znači da se štamparska kvota za jednu stranu (320-330 reči) piše za dva perioda, to jest, deset minuta. Iako žanrovski nije lako razgraničiti koliko je stranica potrebno za roman, neka opšteprihvaćena mera je pedeset hiljada reči, što će reći – oko sto pedeset strana teksta u formatu štampane knjige.

Sve ove brojke služe kao smernice, ali nisu nimalo nevažne za planiranje celokupnog projekta. Još jedna informacija iz proverenih izvora: pažnja prosečnog čitaoca može bez prekida da prati nekih deset stranica u kontinuitetu. (Kada moja tetka završi poglavlje, čitajući roman pred spavanje, ona pogleda koliko je strana dugačko sledeće poglavlje. Ako je kraće od deset strana, ona čita i sledeće poglavlje i ostavlja knjigu. Ako je duže, odmah odlaže knjigu za sledeću noć. A tačno deset strana je dovoljno da je ponovo uvede u knjigu i nagna da pročita još deset, i još deset.)

Dakle, sa minimalnih sto pedeset strana, i poglavljem od deset strana, to je petnaest poglavlja. Sa preciznim brojem poglavlja mnogo je lakše smisliti šta se u svakom pojedinačnom poglavlju dešava. Sledeći korak je postavljanje temelja.

Knjiga —> 15 poglavlja; poglavlje —> 10 strana.

Strana —> 320-330 reči —> dve deonice pisanja od po 5 minuta.

Rasporedi situacije unutar tih određenih deonica, i za svaku deonicu vizualizuj situaciju. Nakon vizualizacije zapiši tri reči koje će ti biti vodilje u pisanju. (Situacija može biti proširena i na više deonica, bitno je samo da svaka deonica ima sopstvene tri reči). Tekst koji je proizvod  ne mora da bude isti kao slika (zamišljena situacija), najčešće i neće biti isti, već je slika samo podsticaj. A zatim kreni na sledeću deonicu, i sledeću, sve dok svih petnaest poglavlja ne bude ispunjeno deonicama od kojih svaka ima po tri reči. Broj poglavlja i pojedinačnih stranica po poglavlju može biti promenjen; navedeni brojevi nisu i, naravno, ne mogu biti potpuno precizni, ali su navedeni kao orijentacija, radi lakšeg razumevanja principa.

profesionalni pisac.jpg

Onda počni da pišeš! Prednosti dovršenog plana jesu te da sam određuješ svoj tempo, ali i da nikad ne možeš da se zaglaviš ne znajući šta sledeće da pišeš. Sa ovako preciznim nacrtom samo pisanje može biti okončano vrlo brzo, u zavisnosti od toga koliko vremena si svakodnevno spreman da posvetiš pisanju. Scene koje ponekad predstavljaju problem možeš ostaviti za kasnije, i posvetiti se pisanju nekog drugog dela romana. Završene scene nije potrebno popravljati dok ceo tekst ne bude gotov (sem u slučaju krajnje nužde, nezadržive inspiracije).

Napokon, kada završiš sa pisanjem apsolutno svake scene, celog teksta, tek tada nastupa glavni deo posla. Poređaj stranice obrnutim redosledom (ne, u nastavku rituala ne pojavljuje se obrnuti pentagram). Čitaj pasuse obrnutim redom od onog kojim su napisani, da ti njihova logička povezanost ne bi odvlačila pažnju od individualnog kvaliteta svakog pasusa. Posle svakog pasusa napiši sa strane ocenu koju bi sebi dao za taj pasus, birajući u rasponu od jedan do deset. Tada razmisli o svojoj strogoći i odredi donju ocenu, onu ispod koje ni jedan pasus ne treba da ostane. Ako je to šestica, prolazna ocena, sve pasuse ispod šestice prepravi kako bi dobili prolaznu ocenu. Prolazna ocena može biti i desetka. Kada se i ovo redigovanje završi, predahni i odaj sebi priznanje. Zaslužio si.

I odmah kreiraj plan novog romana, i počni sa pisanjem!

Sledeći korak je put teksta do samih čitalaca, ali o tome u sledećem, i poslednjem tekstu.

 

Autor teksta: Miloš Pistolić, diplomirani profesor književnosti i stalni član književnog društva „Orfisti“.

„Orfisti“ se bave diskutovanjem o književnosti, podsticanjem i (srdačnim i dobronamernim) komentarisanjem svih vidova pismenog stvaralaštva. Na književnim skupovima ljudi različitih dobi i obrazovnih profila donose svoje književne radove koje čitaju u grupi. Svi posetioci skupa učestvuju u diskusijama sopstvenim spisateljskim iskustvom.

Posted in Inspiracija & Motivacija  

Nadamo se da ste uživali u ovom tekstu i da vas je inspirisao :)

Preuzmite naš besplatni e-book i počnite punom parom da radite na sebi iz topline svoga doma. Ili dođite na naš trening Manifesting.



Komentari

Pročitaj i ovo

Neva Rajković

Copyright 2010-2018  - All rights reserved