Neva Rajković

multitasking-muškaracČovek modernog doba spava sve manje, govori sve brže i stalno nekuda juri. Jede usput ili za vreme posla, radi vikendom i tokom godišnjeg odmora. Stres i pregorevanje su bolesti novog doba. Čini se kao da živimo u društvu koje je stalno u pokretu. Kad bolje pogledamo oko sebe stičemo utisak da živimo u „eri smetanja“. Izgleda da je jako teško da nečemu potpuno koncentrisani posvetimo pažnju duže od 20 minuta. Bilo da radimo ili smo u kafiću, bilo da sa nekim razgovaramo privatno ili poslovno. Vrlo je teško posvetiti se nečemu određeno vreme, a da ne budete prekinuti zvonjavom telefona, obaveštenjem da je stigao e-mail ili da postoji nova objava na nekoj od društvenih mreža i sl. Dok je u nekim zemljama obavezno da se isključuje telefon za vreme poslovnog razgovora, u Srbiji je sasvim normalno da ljudi na sastanku vode telefonske razgovore sa odsutnima. Ne samo da je to izraz nepoštovanja, već ljudi zaboravljaju osnovnu lekciju iz bon tona mobilne telefonije, a to je da se prisutnim ljudima uvek daje prednost.

Na sve to dođu još i vaša lična razmišljanja, koja vas ometaju. Uhvatite sebe kako razmišljate: „Da li sam platio račun?“, „Treba da odem u kupovinu.“ ili „Samo da ne zakasnim po dete u obdanište.“

Ova unutrašnja razmišljanja (interna smetanja) su oduvek postojala, ali ovi zahtevi sredine u kojoj živimo, da više stvari radimo u isto vreme, pojavila su se pre nekoliko godina, zajedno sa multimedijima. Verujemo da je multitasking Žena multitaskingnormalan,da tako treba da se ponašamo i da je to poželjno. „Ja sam odličan u multitaskingu“, kažemo sebi sa samouverenim osmehom dok istovremeno čitamo e-mail, razgovaramo telefonom i dopisujemo se sa prijateljima. Ovo sve radimo u nadi da ćemo biti produktivniji, brže i više završiti, jer imamo tako malo vremena, a tako mnogo stvari da uradimo. 

Izraz multitasking je preuzet iz terminologije informatike i računarstva. Multitasking označava višeprogramski rad i predstavlja sposobnost računara da istovremeno radi na dva ili više programa. Ovaj termin se obično koristi za programe koji se odvijaju u pozadini, kao što su na primer štampanje ili sortiranje. Dok se neki program radi u pozadini, računar može da obavlja druge zadatke pomoću drugog softvera. Tako na primer Vi možete da surfujete na netu dok računar štampa neki dokument. Međutim, naša sposobnost multitaskinga je vrlo ograničena.

Multitasking je utopija!

Mi možemo da radimo uporedo neke osnovne radnje ili radnje koje su automatizovane, kao što su na primer hodanje i disanje, žvakanje i čitanje, ili štrikanje i gledanje televizije. Ali na tome se naš multitasking i završava. Sve ostalo je samo prebacivanje sa jedne na drugu aktivnost, ali ne i uporedne radnje.

Evo nekoliko činjenica:

  • Multitasking zaglupljuje. Za vreme multitaskinga IQ opada za 10 jedinica.
  • Multitasking košta. Prema tekstu objavljenom u NewYork Times-u, samo u SAD-u se za godinu dana izgubi 650 milijardi dolara zbog multitaskinga.
  • Takođe, zabluda je da se tako štedi vreme. Obavljanje više stvari istovremeno nas košta 25 minuta, jer toliko je potrebno da se neko vrati na svoj prethodni nivo koncentracije. Ovo se potvrdilo u istraživanju Edvarda Halovela To znači da vam svaki razgovor telefonom, koji vas je prekinuo za vreme rada, ne oduzima 5 minuta nego pola sata!
  • Mozak ljudi starijih od 65 godina koji rade samo jednu stvar u jednom trenutku funkcioniše bolje od mozga mlađe osobe koja obavlja više stvari istovremeno.
  • Multitasking može da uspori rad mozga za 40%.
  • U kompanijama, zbog multitaskinga, produktivnost je manja za 50%.

Jedina eventualna prednost multitaskinga bi mogla da bude mogućnost da neko ostavi utisak dinamične osobe, što bi moglo da mu poveća šansu za neki posao ili priznanje kod onih ljudi koji ne znaju da je multitasking kontraproduktivan.

Naučnici su odavno ustanovili da nije moguće obraditi više od određenog niza informacija u jednom trenutku, jer jednostavno mozak to nije u stanju da uradi. Rađena su i naučna istraživanja kako bi se utvrdio uticaj multitaskinga na produktivnost. Takođe, bilo je i istraživača koji su pretpostavljali da ljudi koji obavljaju više stvari istovremeno imaju neverovatnu kontrolu nad onim o čemu razmišljaju i čemu posvećuju pažnju.multitasking hobotnica

Istraživači Nas Ofir i Vagner (Nass Ophir i Wagner) sa Univerziteta Stanford želeli su da otkriju koje to specijalne talente imaju osobe sposobne za multitasking, a koje ostali ljudi nemaju. „Uporno smo pokušavali da otkrijemo u čemu su oni bolji od drugih, međutim nismo uspeli ništa da nađemo“, kaže Ofir, vodeći istraživač tog projekta. U istraživanju, prilikom svakog testa podelili bismo ljude u dve grupe: oni koji obavljaju više stvari istovremeno i oni koji to ne rade. Svaki put se ispostavljalo da oni koji bi trebalo da obavljaju više stvari istovremeno imaju problema sa izvođenjem zadataka, koji su im zadati i njihovi rezultati su bili vrlo loši.

Kako bi objasnili ove rezultate, istraživači su najpre pošli od ideje da osobe sklone multitaskingu možda imaju problema da filtriraju relevantne informacije, ali da su zato bolji u skladištenju i organizovanju informacija. Ni to se nažalost nije pokazalo kao tačno: osobe sklone multitaskingu ne samo da su bile lošije u testovima pamćenja, nego  su i imale sve više poteškoća da sortiraju informacije u svom mozgu. Istraživači su išli i korak dalje. Ako osobe sklone multitaskingu ne mogu dobro da filtriraju informacije koje dobijaju, niti da organizuju svoju memoriju, onda mora da su mnogo bolji u prebacivanju sa jednog na drugi zadatak. Nažalost, ispostavilo se da ni to nije istina.

Obrada više različitih informacija je napad na ljudski mozak. Ljudi koji su bili redovno izloženi višestrukim tokovima elektronskih informacija, nisu u stanju da selektivno opažaju, imaju lošu memoriju, i teško mogu da se prebacuju sa jednog zadatka na drugi. Dakle, morali bismo upozoriti osobe sklone multitaskingu da im je mozak u opasnosti.

Istraživanje Irme Lukin i Jare Vestgest (Irma Lukkien i Yara Westgeest) je pokazalo da multitasking uopšte ne postoji. U njihovom istraživanju ispitivane osobe nisu mogle istovremeno da izvrše ceo zadatak, već su delove zadataka izvršavale individualno, radeći ih brzo, jedan za drugim, sve dok zadatak nije bio završen. Mozak osoba u ovom istraživanju se konstantno „prebacivao” sa leve na desnu hemisferu kako bi mogao da integriše različite informacije koje je dobijao, kako bi izvršio zadatak. Iako se ispostavilo da žene bolje mogu da se prebacuju sa zadatka na zadatak nego muškarci, ipak je prebacivanje sa jednu na drugu aktivnost manje efektivno nego odrađivanje zadataka jedan po jedan. Istraživanje je takođe pokazalo i da multitasking oduzima više vremena zbog toga što svaki put mora iznova da se počne, ponovo da se fokusira i usmeri pažnja.

Dr. Glen Vilson (Glen Wilson) sa Instituta za psihijatriju Londonskog Univerziteta je ukazao na još jedan nedostatak multitaskinga: IQ ljudi čija pažnja biva odvučena porukama koje dolaze ili telefonskim pozivima, se snižava za 10 jedinica. Ovaj isti efekat se javlja kod ljudi koji su neispavani i onih koji redovno puše marihuanu. Geri Sensone (Gerry Sansone) takođe sa sa Instituta za psihijatriju Londonskog Univerziteta to objašnjava time da kada radimo više stvari istovremeno, gubimo fokus sa onoga što je bitno.

Na osnovu ovih istraživanja može da se zaključi da mozak zaista ne može da radi više stvari istovremeno. Ma koliko to  privlačno i efikasno izgledalo, multitasking oduzima previše vremena jer nam sve odvlači pažnju, a ljudski mozak može da se koncentriše samo na jednu stvar u jednom trenutku. Ko radi više stvari istovremeno, ne posvećuje ni jednoj stvari dovoljno pažnje. Posledica toga je da za ono što treba da se uradi treba više vremena i šansa za pojavu grešaka raste.

Šta možete sami da učinite:

  1. Svakog jutra, pre nego što počnete da radite, napravite listu obaveza (“to do” lista). Napravite listu a ne buket Post-it ceduljica. (Primere ovakvih listi možete naći i u elektronskoj formi.)
  2. Postavite prioritete i odrađujte ih jedan po jedan.
  3. Uradite najpre ono što je bitno, ne ono što je hitno.
  4. Štiklirajte svaki zadatak koji ste obavili. Osetite na trenutak zadovoljstvo zbog toga što ste uradili. Ne precrtavajte urađeno, jer time negirate njegovo postojanje.
  5. Ako želite koncentrisano da radite, isključite (privremeno) telefon, zatvorite sve otvorene web stranice i odjavite se sa e-mail naloga.
  6. Odgovarajte na svoje e-mail poruke jednom ili dva puta dnevno i to u određeno vreme. Nije dobro početi dan otvaranjem pristiglih e-mail poruka, jer oni odvlače pažnju od prioriteta i provociraju na haotičan rad.
  7. Razmislite o aplikacijama koje mogu da vam pomognu u povećanju fokusa na ono što radite. Na primer: http://gigaom.com/2011/06/09/19-apps-to-boost-concentration/ Pogledajte link pošto budete pročitali ceo tekst.

Ako ste menadžer ili vođa tima:

  1. Potrudite se da za vreme sastanaka svi telefoni budu isključeni.
  2. Dajte ljudima šansu da budu nedostupni. Ne tražite od njih da proveravaju svoj e-mail uveče ili vikendom.
  3. Dajte saradnicima po jedan projekat u jednom periodu. Ako imate više projekata na kojima je neophodno da se paralelno radi, napravite projektne timove, kako bi ljudi zaista mogli da se koncentrišu na ono što rade.
  4. Prepoznajte kada je zadatak ili projekat završen i odajte priznanje članovima tima. Stvorite mogućnosti da ma kako skromno i kratko, proslavite svaki uspeh. To stimuliše ljude da se sledećem projektu posvete 100%.

Dakle, planirajte i usredsredite se na jednu stvar. Vaša energija treba da ide ka onome čemu poklanjate pažnju.

Ono ka čemu usmeravate energiju napreduje i donosi rezultate.

Prestanite da radite više stvari istovremeno. Jer ako radite više stvari istovremeno na kraju dana ćete biti veoma umorni, a nećete znati šta ste ceo dan radili.

Vaš mozak nije hobotnica! Vreme je da se prestane sa multitaskingom. Radite manje, uradite više, osećajte se bolje!

Za vaš uspeh!
Neva Rajković

Posted in Inspiracija & Motivacija  

Nadamo se da ste uživali u ovom tekstu i da vas je inspirisao :)

Preuzmite naš besplatni e-book i počnite punom parom da radite na sebi iz topline svoga doma. Ili dođite na naš trening Manifesting.



Komentari

Pročitaj i ovo

Neva Rajković

Copyright 2010-2018  - All rights reserved