Neva Rajković

vreme1.jpg

Suviše često čujem ljude kako se žale da nemaju vremena. „Rado bi usavršio engleski, ali nemam vremena.”; „Igrao bi se sa decom, ali nemam vremena.”; „Posetio bi roditelje, ali nemam vremena.”

Nemanje vremena. Još jedan od izgovora. Naravno da ga nemamo. Kako bismo ga i imali? Da li ste nekada namirisali, opipali, videli, ili na bilo koji način osetili vreme? Kog je oblika i boje? Vreme je samo koncept. Vreme je koncept sa kojim smo se svi složili, da se ne bi dešavalo sve odjednom. Mi kreiramo vreme i saglašavamo se sa pojmom vremena.

Jedino što imamo je sadašnji trenutak i mogućnost da biramo šta sa njim da uradimo. Prošlost je samo interpretacija završenih događaja. Budućnost uvek ostaje budućnost. Da li znate za onaj irski pab u kome je pisalo: „Sutra gratis pivo“? Kada bi gosti tražili to gratis pivo, barmen bi im rekao: „Pa sutra, vidite šta piše“.

 SUTRA DŽABE PIVO.jpg

Zato možemo da stvorimo više „vremena“, da skupimo te „sadašnje trenutke“ koje ćemo iskoristiti da učinimo nešto dobro za sebe i druge. Pokušajte da ne proćerdate previše tih „sadašnjih trenutaka“.

Da vas podsetim šta je napisao Ekart Tol o vremenu i moći sadašnjeg trenutka.

... „Vreme uopšte nije dragoceno - ono predstavlja iluziju. Ono što vi doživljavate nije vreme, već jedna tačka koja se nalazi izvan vremena: sadašnji trenutak. On zaista jeste dragocen. Što ste više usredsređeni na vreme - na prošlost i budućnost - to vam više nedostaje sadašnji trenutak, najdragocenija stvar koja postoji“...

Da li je moguće da se bilo šta dogodi ili da išta postoji izvan sadašnjeg trenutka?

 

Odgovor je očigledan, zar ne? Nikada se ništa nije desilo u prošlosti, desilo se u sadašnjem trenutku. Nikada se ništa neće desiti u budućnosti, desiće se u sadašnjem trenutku. Ono što vi podrazumevate pod prošlošću jeste trag sećanja, pohranjen u umu, o prethodnom sadašnjem trenutku. Kada se prisećate prošlosti, vi ponovo aktivirate taj trag - i to činite i sada. Budućnost predstavlja zamišljeni sadašnji trenutak, projekciju uma. Kada nastupi budućnost, ona predstavlja sadašnji trenutak. Kada razmišljate o budućnosti, vi to činite sada. Prošlost i budućnost očigledno nemaju sopstvenu realnost. Baš kao što mesec nema sopstvenu svetlost, ali je u stanju da reflektuje svetlo sunca, tako su i prošlost i budućnost samo bledi odrazi svetlosti, moći i stvarnosti večite sadašnjosti. Njihova stvarnost je „pozajmljena“ od sadašnjeg trenutka.

Vreme i um su nerazdvojivi. Ako odvojite vreme od uma, ono će se zaustaviti - osim ako vi ne odlučite da ga koristite. Biti poistovećen sa svojim umom znači biti uhvaćen u zamku vremena: to predstavlja prisilnu težnju da se živi isključivo kroz sećanja i predviđanja. Poistovećivanje uzrokuje beskrajnu okupiranost prošlošću i budućnošću, i nevoljnost da se prihvati sadašnji trenutak i da mu se omogući da bude. Prisila se javlja zato što vam prošlost daje identitet, a budućnost sadrži obećanje o spasenju, o nekakvoj vrsti ispunjenja. I jedno i drugo su iluzije.

Ne dozvolite da budete uhvaćeni u zamku vremena. To dovodi do toga da nastojite da živite isključivo kroz sećanja i predviđanja.

Koncentrisanjem na ono što nam se događa u sadašnjem trenutku, omogućavamo sebi da zaista živimo sopstveni život. Bez stega prošlosti i budućnosti.

Posted in Inspiracija & Motivacija  

Nadamo se da ste uživali u ovom tekstu i da vas je inspirisao :)

Preuzmite naš besplatni e-book i počnite punom parom da radite na sebi iz topline svoga doma. Ili dođite na naš trening Manifesting.



Komentari

Pročitaj i ovo

Neva Rajković

Copyright 2010-2018  - All rights reserved