Kreiranje Uspeha

Teodora Stojanović, slikar i filozof koja kroz slike izražava svoj filozofski stav. Kaže da na njima ne predstavlja lažnu sreću i sjaj ovoga sveta već nadmoć duha nad telom. Njene slike nisu za svakoga, niti služe da krase prostoriju. Na njima se nećete sresti sa anđelima i plavičastom svetlošću. One su proizvod njenog unutrašnjeg doživljaja, izraz njenih osećanja i pogleda na život.

Teodora Stojanovic - 17626222_10211804339651526_3827281264262941976_n.jpg

Od kad ste počeli da se zanimate za slikarstvo? Šta vas je odvelo da nastavite u tom smeru?

Slikarstvom sam počela da se bavim još u osnovnoj školi. Presudan momenat za to je bio čas metodike u nastavi za koji su studenti slikarstva pod prismotrom jednog od profesora Likovne Akademije nama držali čas likovnog. Jedan od studenata je zapazio moj talenat i pokazao moj crtež svom profesoru, koji me uputio na takmičenja, na kojima sam osvojila brojne nagrade. Neka od njih su „Krv život znači“, Nagrada železnice, nagrada Opštine Vračar za najbolje naslikan lik „Sv. Save“ i još mnoge druge. Sve to je podsticajno uticalo na moj dalji razvojni put kao umetnika.

Vaš profesor na specijalizaciji je bio naš poznati slikar Vladimir Veličković. Šta je to što je uticalo da upišete studije kod njega?

Sa njegovim slikama sam se susrela prvi put na početku svojih studija u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti i bila sam oduševljena. Na ogromnim platnima ispred mene su se našle veličanstvene slike, idejno i umetnički urađene na način na koji sam ja zamišljala svoje slike u budućnosti. Tada sam poželela da na neki način dođem do njega i učim od njega. U tom periodu još nisam znala da će on postati profesor na poslediplomskim studijama jedne od privatnih akademija kod nas.

Vi ste i master filozofije?

Da, moja druga ljubav je filozofija. Oduvek sam volela da razmišljam o temama smisla života, postojanja, ispravnosti ili neispravnosti postupaka... Posmatram ljude, procenjujem… Obožavala sam duge razgovore koje sam vodila sa svojom bakom o svemu tome. Ali tada još nisam zamišljala sebe kao filozofa, moj glavni fokus je bio na slikarstvu i sebe sam videla kao slikara. Međutim, tokom gimnazije uz sjajna predavanja profesora Minića Savića, na časovima filozofije koja sam sa velikom znatiželjom slušala, u meni se probudila želja za time da saznam više iz te oblasti, pročitam dela velikih filozofa i dam jednu svoju viziju sveta i života. Sve to je stvorilo jednu novu ideju da umesto samog izražavanja rečima svoje stavove prenosim kroz slike. Filozofija širi naše vidike, produbljuje, produhovljuje, pruža slobodu razmišljanja i delovanja. Nijedna teorija nije pogrešna i nema nijedne konačne filozofije.

Vi ste u jako kratkom roku uspeli da osvojite brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima? Da li biste posebno izdvojili neku i zašto?

Tokom protekle dve godine aktivno sam izlagala na više mesta sa fokusom na inostranstvo. Prosto, želela sam da probam nešto novo, da vidim koliko i da li ću imati uspeha u konkursima u kojima učestvuju umetnici iz celog sveta. S obzirom na to da sam na domaćoj sceni već dosta izlagala u prethodnom periodu ovo je bio jedan nov izazov. Cela ideja i pokušaj su se pokazali kao veoma uspešni. Osvojila sam više priznanja i nagrada, moj rad je bio i deo 22nd Da Dun festivala koji se održava na Tajvanu što je posebna čast. Da Dun je festival sa veoma jakom umetničkom kritikom i jakom konkurencijom, zato je priznanje i učešće u njemu od posebnog značaja. Osim toga, osvojila sam i prvo mesto na takmičenju za grantove u Americi u okviru Monthly Masters takmičenja. To su dve za mene lično najznačajnije nagrade koje bih izdvojila. Osim njih osvojila sam nagrade i na takmičenjima u Italiji, Španiji i Njujorku. Takođe sam izlagala u MEAM muzeju. To je bila izložba nagrađenih radova na čijoj dodeli sam imala čast da upoznam i sina Salvadora Dalia, Roja Van Dalia, koji je lično uručio i potpisao nagradu.

Neke od mojih slika postale su deo stalne postavke Haegemgang muzeja u Južnoj Koreji, a jedna od nagrađenih slika i vlasništvo hotela Art Atelijer u Firenci. 

Uspesi koje sam postigla dali su mi dodatnu motivaciju za dalje napredovanje i razvoj. Putovanja, mesta koja sam obišla, muzeji, bili su izvor inspiracije, tako da sam svoj stil produbila i još više razvila. Počela sam više da eksperimentišem i kombinujem tehnike, ali sam ostala dosledna svojoj tematici.

Šta je zapravo tematika Vaših slika i da li postoji neki spoj sa filozofijom?

Postoji spoj. Moje slike su proizvod mog unutrašnjeg doživljaja, izraz mojih osećanja i mog pogleda na život, one su najdublji izraz emocija. Kroz slike izražavam svoj filozofski stav.

Na njima ne predstavljam lažnu sreću i sjaj ovoga sveta. Na njima skidam masku pojavnog koju bi ljudi želeli da vide i prikazujem realnost života u svim njegovim segmentima užasa i najdubljim strahovima svakog čoveka. Upravo to je ono što zgražava posmatrača. Mi ne želimo da vidimo realnost jer je se bojimo. Bežimo od nje puštajući da nas maska zavarava jer tako je lakše, takav život je podnošljiviji i prihvatljiviji.

Predstavama izmučenih, deformisanih ljudi sa fizičkim nedostacima na indirektan način izražavam svoj bunt protiv svih ustaljenih formi i načela koja su usvojena i štetna za sve one koji su sa njima srasli i veruju u njihovu ispravnost. Deformisane figure su slika deformisanog mišljenja, iskrivljene slike sveta, pogrešnih uverenja, lažnog morala bezuspešnog traganja za jednom istinom, slepe povodljivosti za masom. One govore o najdubljim ljudskim strahovima i duboko ukorenjenoj sebičnosti čoveka.

Sa druge strane one izražavaju i nadmoć duha nad telom i govore o sposobnostima naše duše, nadčoveka koji je u svakom od nas. Hrabreći nas i podstičući na akciju poziv su da se trgnemo i prestanemo da se sažaljevamo, da učinimo nešto za sebe.

Teodora Stojanovic lov-for-nature.jpg

Gde pronalazite inspiraciju za vaša dela i koliko vremena vam je potrebno da uradite sliku?

Inspiraciju pronalazim u svakodnevnom životu. Posmatrajući lica ljudi pokušavam da doprem do njihove duše, onoga što osećaju. Inspiracija su događaji, utisci, razmišljanja, moja stvarnost, svet onakav kakvim ga doživljavam i vidim. Svi mi imamo svoje jedinstvene filtere kroz koje posmatramo stvari oko nas. Ti filteri su spojevi svega onoga što je osoba proživela, uticaji okoline, situacija, iskustava. U skladu sa tim smatram da je svaka slika neponovljiva, pa čak i od strane istog umetnika — jer i jedna ista stvar u zavisnosti od raspoloženja biva sagledana na drugačiji način. Svaka slika je unikat i to je osim kvaliteta dodatni element njene vrednosti.

Da li će u jednom danu nastati jedna ili više slika je stvar raspoloženja i inspiracije. Obično nikad ne radim samo jednu sliku već više njih istovremeno. Neke završim brzo, a neke ne. Trenutno radim na jednoj slici mesecima, što je za mene jako dug period.

Sve češće mi se dešava i da se vraćam na sliku koju sam pre par meseci završila, jer je u sledećem momentu ne vidim kao kompletnu. Sve više težim komplikovanijim i složenijim formama.

Da li imate uzore i koji su?

Ima više umetnika čije slike veoma cenim. Oni predstavljaju neku vrstu uzora, ali ne u standardnom smislu divljenja i želje da radim kao i oni. To su uzori od kojih nešto mogu da naučim, da se usavršim. Ne postoji slika koju bih izdvojila i za koju bih rekla da je najbolja na svetu i da od nje nema bolje. Smatram da svaki umetnik ima nešto svojstveno, posebno. Slike smatram nečim jedinstvenim što odražava svaki segment duha samog umetnika i sadrži sva njegova razmišljanja i iskustva.

Ranije sam se divila Mikelanđelu, Velaskezu, Leonardu. Sada uživam da posmatram slike umetnika Floriana Eymanna, Jean Louis Bessedea, Emila Melmotha, Erica Lacombea, i još dosta drugih. Oni su mi tematski bliski, jer po mom viđenju daju suštinsku sliku života i stvarnosti.

Kako podnosite kritiku? Jeste li se susreli nekad sa negativnom kritikom?

Svaka kritika znači i govori šta je dobro a šta nije. Kritika čak i kad je negativna je korisna. Ja se za sad nisam susrela sa negativnom kritikom, sve kritike koje sam do sad dobijala bile su pozitivne. Navešću jedan deo kritike Olivere Z. Mijušković, koja najbolje predstavlja moje stvaralaštvo obuhvatajući kako tematiku tako i način rada.

„Teodorina umetnost tako prkosi i Hegelovoj tezi o kraju umetnosti, koja je u modernom dobu samo stvar muzeja i sećanja na svoju aktuelnost. Kroz rad ove umetnice vidimo da to nije slučaj. Ona je i više nego aktuelna, iako se oslanja na pitanja koja su postavljena i vekovima pre nego što su nastale njene slike. Ona vidi jednako i prošlost i budućnost. Ona ne vidi smisao u oplakivanju kraja života. Većina filozofa kroz istoriju filozofije, ma koliko težili ka čistom dualizmu, nikada to u suštini nisu dosegli. Teodora jasno napominje da je primat duše u odnosu na materijalno za nju ono što je istina i ono što joj odagnava strah od bačenosti u ovaj svet ili tzv. egzistencijalnu teskobu, ukoliko se oslonimo na samog Ničea ili Sartra na njegovom tragu. U svojoj filozofiji i umetničkim delima ova umetnica beži od bilo kakvog egoizma i posmatra drugo i svet oko sebe potpuno oslobođena. Njena sloboda je njena umetnost.

Kada posmatramo tehniku i stil slikanja, neosporno je reći da njen stil nije jednostavan i nije uokviren u samo jedan slikarski pravac. Dobro potkovani poznavaoci slikarstva će na trenutak pomisliti da stoje ispred dela
Petra Lubarde, a drugi će kroz konture oblika koji se posmatračkom oku prikazuju, videti odnekud i Vladu Veličkovića, i njegovo egzistencijalno pitanje koje je oblikovao u svojim čuvenim gavranima. I niko neće pogrešiti, jer Teodora je obuhvatila sve ove pravce i filozofiju, možda drugačijim motivima, ali suštinom su na sličnom ili istom tragu.“

Koji su Vaši planovi za budućnost?

Od konkretnih planova u najavi za naredni period su dve samostalne izložbe. Jedna će biti u Beogradu u Kući Kralja Petra pod nazivom „Smisao i besmisao života“, a otvoriću je 6. maja 2019. u 19h.
Druga izložba je planirana za Zagreb u avgustu u Zgradi Siva.

Osim toga neizostavno je i učešće na grupnim izložbama i takmičenjima. I naravno ostvarenje ciljeva.

Putovali ste i imali više izložbi u svetu. Kada uporedite ovdašnje i strane umetnike, kao i tržište, kakve su razlike? Da li su strani ili naši umetnici bolji?

Sve zavisi od samih umetnika. Koliko truda uložite utoliko ćete biti bolji.Talenat je deo od 10%, a 90% kontinuiran rad. I ovde i u svetu ima zaista sjajnih umetnika. Neki od njih su uspeli da se probiju, a neki ne.To danas ne zavisi samo od znanja i talenta. Teodora Stojanovic -14681815_10210233497221447_98927449858937479_n1.jpg

 Da li od umetnosti može da se živi?

U svetu je umetnicima nešto lakše. Umetnosti se poklanja više pažnje, ljudi su zainteresovani i mnogo više posećuju galerije.

Ovde se dosta umetnika preorijentisalo na druge profesije, ili su komercijalizovali svoju umetnost jer od slikanja ne mogu da žive. Ja lično smatram da treba biti istrajan i da je sve moguće. Nisam pristalica komercijalnog slikanja. Uradila sam jednu na neki način komercijalniju seriju iz čiste radoznalosti, ali to prosto nisam ja. Kroz komercijalu se ne prenosi ništa. Umetnik treba da ostane dosledan sebi i svom stilu, i smatram da je to najbitnije. Slika treba da nastaje iz duše a ne kao fabrički proizvod. Lično sam se susretala sa komentarima da su moje slike zastrašujuće i da treba da radim nešto tematski lepo za oko posmatrača. Mislim da je jedan od problema velikog broja ljudi nerazumevanje umetnosti i površnost. Nekako se očekuje samo da slika krasi prostoriju. Mislim da je cela poenta i lepota u njenoj dubini i poruci koju nam prenosi. Slika nije obični predmet kao ukrasni jastuk ili ukrasna figurica. Slika je neuporedivo više od toga, ona je univerzum u malom. Zato slike koje radim nisu za svakoga, njih ne može shvatiti bilo ko, one su za dubokoumne i misleće ljude koji se zagledaju u dubinu. Samo njima mogu biti shvatljive i samo oni mogu naći bliskost sa njima. 

Sigurna sam da je ovde moguće živeti od slikanja, bez obzira što situacija povodom toga ovde ne izgleda sjajno. Zahvaljujući internetu otvorena su strana tržišta. Sada postoji dosta stranih prodajnih sajtova i oni mnogo bolje funkcionišu nego kad stavite sliku u bilo koju fizičku prodajnu galeriju ovde. S obzirom na to da je konkurencija velika, potrebno je da znamo kako da se istaknemo, veštine internet marketinga su neophodne. Danas slikar treba da izdvoji deo dana konkretno za svoj posao u kom uživa, ali i vreme za učenje marketinga, prodaje i svega što mu može pomoći.

Nikad nije bilo lako živeti od umetnosti. Van Gog je za života prodao samo jednu sliku. Ali ne treba da nas to obeshrabri.

Prodaja nije merilo kvaliteta umetnika, već istrajnosti, znanja da se nametne kao i skupa dodatnih veština. Prodaja, kao i sve druge veštine, jesu nešto što se uči. Ako ne znate prodati svoj proizvod, onda ćete još manje znati da prodate tuđ. Dakle, učenje prodaje je važan segment kojim treba ovladati.

Šta biste poručili mladim umetnicima?

Da nikad ne odustaju, ma kakve da su okolnosti. Odustati od svoje svrhe znači odustati od sebe. Sasvim je u redu trenutno zastati i raditi još nešto što nema veze sa umetnošću, ali sa planom i idejom za dalje. Planom koji će voditi ka ostvarenju cilja. Odustajanje nema nikakvo opravdanje kakve god da su okolnosti. Nemogućnost je samo izgovor za lenjost i demotivisanost.

Intervju vodile:

Neva Rajković
Jovana Miljanović

Posted in Priče uspešnih  

Nadamo se da ste uživali u ovom tekstu i da vas je inspirisao :)

Preuzmite naš besplatni e-book i počnite punom parom da radite na sebi iz topline svoga doma. Ili dođite na naš trening Manifesting.



Komentari

Pročitaj i ovo

Neva Rajković

Copyright 2010-2019  - All rights reserved