Kreiranje Uspeha

krava.jpg

Učitelj je šetao kroz šumu sa svojim učenikom, raspravljajući o važnosti neočekivanih susreta i događaja. Upravo kada je govorio o tome kako nam sve oko nas pruža mogućnost da učimo ili podučavamo druge, izašli su na proplanak i pred njima se ukazala kućica. Došli su do klimave kapije i videli da je, iako na jako lepom mestu, prilično zapuštena i oronula.

„Pogledajte samo ovo mesto“, rekao je učenik. „U pravu ste. Ono što ja učim iz ovoga što vidim je da mnogi ljudi žive u raju ali nisu svesni toga, pa nastavljaju da žive u jadnim uslovima.“

„Rekao sam uči i uči druge“, odvrati učitelj. Nikada nije dovoljno samo konstatovati šta se dešava. Moramo saznati i uzroke, jer mi možemo da razumemo svet samo onda kada razumemo uzroke.

Ušli su u dvorište i pokucali na vrata. Otvorila je mlada žena sa neurednom punđom i u izlizanoj haljini. Iza nje je radoznalo virilo troje male, musave dece, koja su se držala za njenu suknju. I oni su imali na sebi prljavu, pocepanu odeću. Domaćin je sedeo za stolom. Doviknuo je da uđu unutra ako žele da se odmore i popiju po malo vode.

Kada su ušli i seli, Učitelj je rekao porodici: „Živite u ovoj udžerici i imam utisak da nemate baš ništa. Kako preživljavate ovde?“

Čovek je vrlo mirno odgovorio: „Nije baš da nemamo ništa, prijatelju. Imamo kravu koja nam daje nekoliko litara mleka svaki dan. Nešto od toga prodajemo ili zamenjujemo u susednom gradu za drugu hranu, a od onoga što nam ostaje pravimo sir, jogurt i maslac. I tako preživljavamo.“

Učitelj mu je zahvalio na posluženju – vodi koju su popili iz okrnjenih lončića – pogledao ga na nekoliko trenutaka i onda su otišli.

Malo dalje, videli su kravu koja je mirno pasla. Učitelj je rekao svom učeniku: „Uzmi kravu, odvedi je do one tamo provalije i gurni je.“

„Ali Učitelju, krava je jedino od čega se ova porodica izdržava. Ako krave više ne bude bilo, umreće od gladi.“

Učitelj nije rekao ništa. Znajući da nema izbora, mladić je uradio kako mu je rečeno. Krava je pala i ostala da leži nepomično na dnu provalije.

***

Scena je ostala urezana u njegovom pamćenju i dugo ga je grizla savest što je poslušao svog učitelja, čak i godinama kasnije, kada je već bio uspešan biznismen.

Mučen grižom savesti, jednog dana je odlučio da se vrati na to mesto. Hteo je da kaže porodici šta se dogodilo sa kravom, da traži njihov oproštaj i da im neki novac kako bi im pomogao.

Proplanak je bio isti, ali se na mestu trošne kućice na njemu nalazila prelepa farma sa urednim dvorištem i negovanim cvećem. Ispred nje je stajao nov kombi. U dnu imanja su se videle pomoćne zgrade i čuo se žagor dece koja su se igrala.

Zahvatio ga je očaj i još veći osećaj krivice. Šta se dogodilo sa porodicom? Da li su zaista umrli od gladi ili su bili prisiljeni da prodaju svoju kućicu budzašto kako bi preživeli?

Požurio je da uđe u dvorište. Čovek u urednom radnom kombinezonu mu je pošao u susret i ljubazno ga  pozdravio.

„Šta se desilo sa porodicom koja je ovde živela pre deset godina?“, pitao je.

„Oni još uvek žive ovde; ovo je njihova farma. Ja radim kod njih.“ odgovorio je. Zapanjen, potrčao je u kuću i vlasnik ga je prepoznao. Pitao je za Učitelja, ali bivši učenik je bio previše nestrpljiv da sazna šta se u međuvremenu dogodilo, pa je samo rekao da je dobro.

„Pa znate, možda se sećate da smo nekada imali kravu. Neposredno pošto ste vi otišli onog dana, ona je pala u provaliju i uginula“, reče čovek. „Tada smo ostali baš bez ičega. Morao sam dobro da razmislim kako da prehranim svoju porodicu. Osvrnuo sam se oko sebe i po prvi put video da se oko ove kuće nalazi i zemlja sa kojom bih mogao nešto da uradim. Odlučio sam da posadim povrće i začinsko bilje. Biljkama je trebalo neko vreme da porastu, pa sam počeo da sečem drveće da bih prodao drva kako bismo se prehranili do žetve. Onda sam, naravno, morao da kupim mladice da zamenim drveće koje sam posekao. Mladice su me podsetile na moju decu i to kako brzo izrastaju iz odeće, pa mi je palo na pamet da bih možda mogao da pokušam da uzgajam svoj pamuk. Prva godina je bila jako teška, ali kad je došla žetva, već sam prodavao povrće i aromatično bilje, potom sam prodao i pamuk. Nikada nisam shvatio koliki potencijal ima ovo imanje koje sam nasledio od oca. Sva sreća te je krava uginula, inače to ne bih shvatio ni do dana današnjeg.“

(Nepoznat autor)

Posted in Inspiracija & Motivacija  

Nadamo se da ste uživali u ovom tekstu i da vas je inspirisao :)

Preuzmite naš besplatni e-book i počnite punom parom da radite na sebi iz topline svoga doma. Ili dođite na naš trening Manifesting.



Komentari

Pročitaj i ovo

Neva Rajković

Copyright 2010-2019  - All rights reserved