Kreiranje Uspeha

Dragana Pušica

Dragana Pušica, mama, supruga i poznato ime kulinarstva i blogosfere, priča o svom putu ka uspehu, i viđenju istog. Pogledajte njene recepte za dušu na njenom portalu Moje grne

Ideja i motivacija

Kao i kod svakog posla, početak je bio težak. Ideja o objavljivanju recepata koje sam isprobala krenula je preko foruma na kome sam bila aktivni član par godina. Želela sam da podelim sa drugim forumašicama svoja iskustva sa spremanjem hrane. Moja prijateljica, takođe član istog foruma, uočila je moj talenat i ohrabrila me da radim samostalno, tačnije, da pokrenem blog o kulinarstvu. Ti počeci, sada kada se osvrnem, bili su veoma frustrirajući, kako za mene tako i za moju prijateljicu. Trebalo je naučiti mnoge stvari oko postavljanja recepata i uopšte oko kreiranja samog bloga, pogotovo što je sve to za mene bila velika nepoznanica. Ali uz nesebičnu pomoć prijateljice polako sam ulazila u taj svet. Kada nešto voliš i imaš volju to da radiš, uspeh dolazi sam po sebi. Doduše ne odmah, ali možda je to i dobro, jer vremenom postaješ sve kvalitetniji i bolji u onome što radiš, a sud posetioca bloga je najveći kritičar i nagrada za to. Mnogi tvrde da se sada lakše nose sa svakodnevicom tipa: „Sad sam došla sa posla, imam malo vremena, porodica očekuje jelo, a ja ne znam šta novo da spremim.“

Upravo to mi je i bila ideja. Da pored toga što me kuvanje opušta, pomognem, koliko je to u mojoj moći, i svima onima koji jednostavno nemaju vremena da se bave pripremom hrane na profesionalnom nivou, a žele da razbiju monotoniju kućne ishrane. Recepti na mom blogu nisu preterano egzotični niti suviše komplikovani. Laki su i brzi za pripremu, a nadam se i ukusni za sve one koji ih isprobaju.

Upornost

Koliko puta je bila bitna upornost? Puno puta. Ali ne u formi da probam da napravim neko jelo, pa da mi ne uspe, pa da onda pomislim „hajde nešto drugo da pravim“. Već u formi – „danas mi nije najbolje ispala slika recepta, sutra ću se potruditi da bude bolja“, jer sam shvatila da mi, na primer, kompozicija jela nije bila najbolja. Zatim upornost je bila važna i za upravljanje blogom, za sve one tehničke stvari koje su potrebne da bi prezentacija recepata izgledala onako kako sam zamislila. Bila je to prava noćna mora za nekog ko se nikada time nije bavio. Međutim, uz strpljivu pomoć online prijatelja i mnogih neprospavanih noći usavršavala sam se i usavršavam se iz dana u dan. U svakom slučaju najveći podsticaj je upornost, upornost i upornost. Čak i kada vam dođe da sve ostavite, opet upornost.

Moj život, moj san!

Kada ste mlađi mnogo je lakše i lepše, jer vam je prirodno da želite uspeh u životu, tj. da se dokažete u nečemu kao najbolji. Kako ulazite u takozvani svet odraslih, shvatate da to ne ide baš tako lako. Posebno kad dođe porodica i kada se stvari malo više zakomplikuju. Morate da se iskažete kao dobra žena, vredna domaćica, a kada dođu deca i kao brižna majka. Prirodno je da je kod nas žena sve to praiskonski urezano, ali vremenom dolaze i frustracije kada počnete da uočavate da slobodno vreme za sebe praktično i nemate. Tu zamku sam uspela da izbegnem baš preko svog bloga.

U početku, pa čak i sada povremeno, nailazila sam na nerazumevanje okoline. Počevši od mog muža, koji zna da bude veoma naporan, koji iako je naučio da me „deli“ sa decom, veruje da ima ekskluzivna prava na ostatak mog slobodnog vremena (pri čemu je sada to sve ređe). Deci ste obično potrebni baš onda kada počnete da radite nešto za sebe. Međutim, vidite da ono što radite i stvarate dobija pohvale javnosti, i polako ali sigurno to vas tera da nastavite. Pronađete smisao u nečemu u čemu ste dobri, a ujedno vas to i opušta. Nešto u čemu možete da se iskažete kao jedinka, o čemu ste maštali kao mladi, ali niste znali da je to – to. Očekivanja okoline su takva, da oni koji vas vole i cene prihvataju vaš izbor i podržavaju vas u tome što radite uz konstruktivne kritike.

Strah

Kao i mnogi, plašila sam se neuspeha. Ne neuspeha u smislu da sam nešto uradila loše, već neuspeha kao suda javnosti da li je ono što radim (a subjektivno uvek mislite da radite na najbolji mogući način) i prezentujem na svom blogu za druge ima vrednost. Vredi, ali ne u materijalnom obliku, već kao rešenje svim onima kojima je ovakav vid pomoći potreban.

Uspeh je navika

Uspeh je zadovoljiti se malim, pravim stvarima i ne tražiti od života više od onoga što sami sebi ne možete pružiti. Ne živeti u iluziji da je sve lako, a pogotovo ne gledati na sebe kao da ste najbolji u onome što radite, iz razloga što to zaista nije tako. Uspeh je prihvatati kritike i pohvale podjednako.

Dragana Pušica, Moje grne

Posted in Priče uspešnih  

Nadamo se da ste uživali u ovom tekstu i da vas je inspirisao :)

Preuzmite naš besplatni e-book i počnite punom parom da radite na sebi iz topline svoga doma. Ili dođite na naš trening Manifesting.



Komentari

Pročitaj i ovo

Neva Rajković

Copyright 2010-2018  - All rights reserved